Na 1.336 firmi - jedan inspektor

Bez autora
Feb 18 2014

Da bi proverio svih 1.336 firmi za koje je nadležan, jednom inspektoru rada potrebno je čak 11 godina! Prema podacima Inspektorata za rad, u Srbiji je registrovano 333.998 privrednih subjekata, koje kontroliše svega 250 inspektora. Zato i ne čudi što se licitira podacima da u našoj zemlji ima između 700.000 i milion ljudi koji, sudeći po ovim podacima, nesmetano rade na „crno“. Inspektori stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Tako su lane, na osnovu izvršenih nadzora, uspeli da naplate oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više. U oblasti radnih odnosa smo prošle godine sproveli 27.969 nadzora, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu na „crno“ - kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad. - Najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme. Da bismo bili uspešniji potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti, jer je starost automobila u našem voznom parku u proseku 14 godina. To svakako još više otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru...

Na 1.336 firmi - jedan inspektorDa bi proverio svih 1.336 firmi za koje je nadležan, jednom inspektoru rada potrebno je čak 11 godina! Prema podacima Inspektorata za rad, u Srbiji je registrovano 333.998 privrednih subjekata, koje kontroliše svega 250 inspektora. Zato i ne čudi što se licitira podacima da u našoj zemlji ima između 700.000 i milion ljudi koji, sudeći po ovim podacima, nesmetano rade na „crno“.

Inspektori stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Tako su lane, na osnovu izvršenih nadzora, uspeli da naplate oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.

- U oblasti radnih odnosa smo prošle godine sproveli 27.969 nadzora, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu na „crno“ - kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad. - Najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme. Da bismo bili uspešniji potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti, jer je starost automobila u našem voznom parku u proseku 14 godina. To svakako još više otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj smatraju da je, osim nedostatka kadra, veliki problem i nepostojanje valjanog sistema kontrole.

- Nijedna zemlja u svetu nema dovoljan broj inspektora da bi pokrila sva preduzeća - kaže Ivan Radak, iz NALED-a. - To bi značilo da su nam potrebne desetine hiljada inspektora i taj broj državni budžet ne bi mogao da izdrži. Problem sa malim brojem inspektora naspram ukupnog broja preduzeća rešava se dobrom analizom rizika. Proceni se gde bi mogle biti kritične tačke, odnosno preduzeća koja su potencijalni prekršitelji zakona i ide se pravo ka njima umesto da se ide od vrata do vrata.

Analize NALED-a i USAID-a pokazuju da upravo ta procena rizika nedostaje da bi kontrole inspekcija bile efikasnije. Njihovo poslednje istraživanje pokazalo je da 30 odsto preduzeća ne poseti nijedna inspekcija za godinu dana.

Ili nikad ili svakog meseca
Problem je i što neke inspekcije u iste firme dolaze više puta - navodi Ivan Radak. - Na primer, za Veterinarsku inspekciju neki ispitanici su naveli da ih je posetila u proseku više od 13 puta za godinu dana, a Komunalna više od devet puta! Takvi odgovori sugerišu nam da ne postoji koordinacija u radu inspekcija. Puno bi pomoglo donošenje jedinstvenog zakona o inspekcijskom nadzoru, koji bi najpre rešio pitanje preklapanja nadležnosti inspekcija i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za razmenu informacija među inspekcijama.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik